Територија општине Шид насељавана је још у доба праисторије. Прва насеља подизана су на оним местима где је било воде, а затим и осталих животних потреба (дрво, дивљач, трска). Једно од познатијих насеља обалског типа била је Градина на левој обали реке Босут. Представља значајан археолошки локалитет с културним инвентаром од неолита до римске епохе.

Преко територије општине пролазили су веома значајни путеви које су Римљани градили из војно-стратешких разлога. Археолошки налази на овом простору (златна кацига, сребрни новац, саркофаг, делови коњске опреме) указују на постојање римских насеобина поред важнијих путева. Након Римљана овим просторима су владали Хуни, Германи, Авари и Словени који су се најдуже задржали.

Стари град Беркасово (Деспотовац) који је припадао деспоту Вуку Бранковићу и тврђава у насељеном месту Моровић која је припадала деспоту Стефану Штиљановићу датирају из средњег века.

Историјски гледано, Шид је релативно младо насеље. Његово формирање почело је крајем XVII и почетком XVIII века, на трговачком путу старијих градова (Сремска Митровица-Винковци). У писаним документима Шид се први пут помиње 1702. године, затим 1722. године ,као и у једном војном документу из 1726. године који указује да је Шид улазио у оквире Војне границе. Да би се одбранила од Турака, Аустрија је створила границу према Турској и успоставила Војну границу, која се углавном кретала дуж реке Саве. Ако се узме у обзир да се Шид налазио у склопу Аустријске царевине, а на самој граници према Турској , име је највероватније добио од немачке речи scheid, што би у преводу била међа или граница. Друга претпоставка је да је име добио по барској вегетацији –шита која је расла у долини потока поред насеља или да је име добио по мосту на потоку, а на мађарском језику мост се зове хид, што је временом прешло у Шид. Прва насеља на територији данашњег Шида почела су се формирати око потока који касније добија назив Шидина. Насеље се ширило западно од Шидине, а касније долази до развоја трговина и занатских радњи. У почетку је то било мало насеље, а касније се шири и постаје центар, како за насеља према Фрушкој гори, тако и за насеља према Босуту и босутским шумама.

Први, а посебно Други светски рат оставили су дубоке трагове на територији општине о чему сведоче споменици и спомен обележја у насељеним местима. Овде се одиграла једна од одлучујућих битака Другог светског рата познатија као Сремски фронт. У знак сећања на учеснике и жртве ове операције, на месту догађаја подигнуто је Спомен обележје „Сремски фронт“. Сваке године 12. априла се одржава свечана церемонија полагања венаца чиме се достојанствено обележава годишњица Пробоја Сремског фронта који означава победу Југословенске армије над моћном фашистичком силом у нашој земљи на крају другог светског рата.