Монументална архитектура и габарити

Саборни храм Светог оца Николаја у Шиду подигнут је у другој половини XVIII века (1758–1767. године) и својом висином, запремином брода и високим призиданим звоником знатно превазилази већину сремских цркава тог времена. Концепцијом простора представља врхунац тадашњег барокног сакралног градитељства.

Црква је једнобродне основе са полукружном апсидом. Посебну архитектонску специфичност представљају сегментне извијене линије високих прозорских отвора на апсиди и бочним зидовима брода. Импозантна висина грађевине додатно је наглашена удвојеним издуженим пиластрима, док је спратност масивног звоника истакнута кордонским венцима и угаоним пиластрима. Главни улазни портал налази се на западној фасади, а на јужном зиду изведен је бочни портал.

Иконостас Григорија Николића и раскошни ентеријер

Унутрашњост шидског саборног храма представља изузетно хармоничну и раскошну барокно-рококо уметничку целину:

Како би се очувала аутентичност и стабилност овог грандиозног споменика културе, током 2006. године изведена је свеобухватна конструктивна и статичка санација целокупног храма.

„Светониколски саборни храм у Шиду је вековно духовно средиште и матична светиња читавог шидског краја, под чијим су се сводовима надахњивали нараштаји наших уметника и мислилаца.“